7. марта 2013., на сиропусну
недељу (сећање на Адамово изгнање), Његова Светост Патријарх
Московски и целе Русије Кирил, служио је Литургију у Троицком сабору Даниловог
манастира у Москви. По окончању богослужења, Предстојатељ Руске Цркве обратио
се верујућима речима проповеди, у којој је посебну пажњу посветио теми сећања
изгнања Адама из раја...
„Није случајно да то
сећање“, подвукао је Патријарх, „о раздвајању човека од Бога на самој зори
историје човечанства спада у канон Великог поста. Како је тај страшан
догађај - расцеп између Бога и човека, одвајање човека од општења с
Богом, утицао на живот људи...“
„Шта се догодило
тамо, у рајском врту? Јер човек је био сит, хранећи се плодовима рајске земље.
Зашто је онда било потребно пробати забрањени плод? Тај плод је изгледао лепо
(Пост. 3:6) - очигледно, тако привлачно, тако примамљиво, да му се
зажелело да проба, да би тело постало још боље. А још и змија
изазива: „окусите, па ћете постати као богови“ (Пост. 3.5).
Значи, може се још више насладити своје тело, без икаквих ограничења. И човек
је окусио забрањени плод, нарушивши заповед. Похота му је била покретачка
снага. Не љубопитљивост - него похота“, приметио је Његова Светост.
„Од тог,
најодлучујећег момента историје човечанства, развој целе цивилизације пошао је
другим путем. Не пружање ка Богу, не прихватање на
себе Божије правде, него задовољавање својих потреба постало је
камен темељац и главни циљ. Често се тај циљ маскира лепим речима, у
том смислу у различитим политичким паролама, филозофским доктринама; али ако
пажљиво спроведемо истраживање и дођемо до до дубине, тамо унутра је - похота,
превласт тела.
А зашто је тако
страшна та превласт? Па зато што човек који живи по законима телесне похоте,
заиста постаје звер. Цела историја човечанства нам сведочи о томе - ужасни
ратови, крвопролића, грађански и међусобни конфликти, подлост, обмана,
лицемерје, лаж, усмерени су само на то да би се стекло што више власти, више
новца, више трошило, угађајући свом телу.
Апостол Јаков у
својој посланици нам помаже да разумемо ради чега телесна похота уништава
човека: „Тада жеља затрудњевши рађа грех. а грех учињен рађа смрт.“ (Јак 1.15).
Похота зачиње грех - како тада у рају, тако и сада у нашем животу. Она
зачиње грех, формира начин мишљења и начин живота, који је усмерен на
то да ништа не треба претпостављати као виши циљ од највишег
квалитета задовољавања сопствених потреба, било у физичкој храни, пићу,
аутомобилу, кући, власти, каријери, владању познаницима или пријатељима,
овладавању славом... Све те телесне похоте, имати што више, у том смислу и на
штету других“, подвукао је Патријарх.
Извор:
http://www2.pravoslavie.ru/news/60152.htm
7. марта 2013., на сиропусну
недељу (сећање на Адамово изгнање), Његова Светост Патријарх
Московски и целе Русије Кирил, служио је Литургију у Троицком сабору Даниловог
манастира у Москви. По окончању богослужења, Предстојатељ Руске Цркве обратио
се верујућима речима проповеди, у којој је посебну пажњу посветио теми сећања
изгнања Адама из раја...
„Није случајно да то
сећање“, подвукао је Патријарх, „о раздвајању човека од Бога на самој зори
историје човечанства спада у канон Великог поста. Како је тај страшан
догађај - расцеп између Бога и човека, одвајање човека од општења с
Богом, утицао на живот људи...“
„Шта се догодило
тамо, у рајском врту? Јер човек је био сит, хранећи се плодовима рајске земље.
Зашто је онда било потребно пробати забрањени плод? Тај плод је изгледао лепо
(Пост. 3:6) - очигледно, тако привлачно, тако примамљиво, да му се
зажелело да проба, да би тело постало још боље. А још и змија
изазива: „окусите, па ћете постати као богови“ (Пост. 3.5).
Значи, може се још више насладити своје тело, без икаквих ограничења. И човек
је окусио забрањени плод, нарушивши заповед. Похота му је била покретачка
снага. Не љубопитљивост - него похота“, приметио је Његова Светост.
„Од тог,
најодлучујећег момента историје човечанства, развој целе цивилизације пошао је
другим путем. Не пружање ка Богу, не прихватање на
себе Божије правде, него задовољавање својих потреба постало је
камен темељац и главни циљ. Често се тај циљ маскира лепим речима, у
том смислу у различитим политичким паролама, филозофским доктринама; али ако
пажљиво спроведемо истраживање и дођемо до до дубине, тамо унутра је - похота,
превласт тела.
А зашто је тако
страшна та превласт? Па зато што човек који живи по законима телесне похоте,
заиста постаје звер. Цела историја човечанства нам сведочи о томе - ужасни
ратови, крвопролића, грађански и међусобни конфликти, подлост, обмана,
лицемерје, лаж, усмерени су само на то да би се стекло што више власти, више
новца, више трошило, угађајући свом телу.
Реч иде,
наравно, не само о физичком засићењу. Многи, који страдају од телесне похоте,
могу бити јако ограничени у физичкој храни, придржавајући се различитих дијета.
Али они не престају да служе похотама свога тела.
Апостол Јаков у
својој посланици нам помаже да разумемо ради чега телесна похота уништава
човека: „Тада жеља затрудњевши рађа грех. а грех учињен рађа смрт.“ (Јак 1.15).
Похота зачиње грех - како тада у рају, тако и сада у нашем животу. Она
зачиње грех, формира начин мишљења и начин живота, који је усмерен на
то да ништа не треба претпостављати као виши циљ од највишег
квалитета задовољавања сопствених потреба, било у физичкој храни, пићу,
аутомобилу, кући, власти, каријери, владању познаницима или пријатељима,
овладавању славом... Све те телесне похоте, имати што више, у том смислу и на
штету других“, подвукао је Патријарх.
Извор:
http://www2.pravoslavie.ru/news/60152.htm
Превод за Поуке.орг
Оливера Г.
