Летопис почетка

"Кад вам казах оно што је земаљско па не верујете,
- како ћете вјеровати ако вам кажем оно што је небеско?"
(Јн. 3, 12)

У наше време између православних богослова популарна је хипотеза, која потврђује "богочовечност" Светог Писма. У складу са тим  мишљењем, како тврде, заснованом на халкидонском догмату, у Библији треба разликовати Божански и човечански елеменат. На први елеменат се односи догматски и морални садржај Откровења, а све остало се објашњава људским фактором. Према тој беспоговорној тврдњи, по њиховом мишљењу, произилази, да Свето Писмо може бити у заблуди у свом историјском и научном делу, што уоште није логично.
Сагласно са догматом IV Васељенског Сабора људска природа је јединствена са Божијом не само несливено и постојано, него и неодвојиво и нераздељиво. У Христу не постоји супротстављање између природа и Његова људска воља је непогрешива из разлога ипостасног сједињења две природе.
Значи, полазећи од халкидонског догмата, не може се признати могућност грешака у Светом Писму  ни по питањима науке, ни по питањима историје. Човек уопште није лажљивац по природи и незнање му је својствено само по својевољној одлуци и према томе аутентичност људског елемента  у Светом Писму не означава присутност заблуде.
Овде је у питању логичка грешка, која замењује схватања греха и човека.


Та хипотеза, која је гурнута је у први план са циљем да отера Откровење у приче, коју пропагира антихришћанска наука, нема никаквог смисла, јер она не задовољава потребе ни богословља ни богоборства, које тежи уништавању Цркве. Она нема заснованост ни у самом Светом Писму, ни у Светим Оцима и због свега тога мора бити остављена.

"Све је Писмо богонадахнуто, и корисно за учење, за карање, за исправљање, за васпитавање у праведности" (2 Тим. 3,16) - пише Свети Апостол Павле, не дајући нам власт да прекрајамо живу Божију Реч.

"Јер никада - додаје Свети Апостол Петар - пророштво не настаде човјечијом вољом, него покретани Духом Светим говораше свети Божији људи",  (2 Пет. 1, 21). Према томе све је у Светом Писму истинито, трајно и несумљиво, нема ни сенке лажи или грешке, како је сведочио Сам Аутор Библије, рекавши:
"Лакше је небу и земљи проћи неголи једној цртици из Закона пропасти" (Лк. 16, 17).

Задатак при писању овог дела је покушај да се потврдимо чињенице да права наука потврђује Православно учење и кроз то да помогнемо православним хришћанима да у својим срцима сједине две различите сфере живота,  растрзане  модерном псеудо митологијом, која дели веру од знања, Бога од  стварања, теравши  Цркву у далеки крај свести.

При тумачењу делова Светог Писма трудићемо се, као прво да се држимо учења и тумачења Светих Отаца а затим да користимо научне и историјске чињенице  у складу са потребама 19-ог правила Трулског Сабора (VI Васељенског - како се уобичајено, мада не и тачно назива):


"Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа." (Притч. 30, 5-6)

ђакон Данило Сисојев

Издательство Сретенского монастыря, 1999 г.