Убиство Александра Мења неће ускоро бити расветљено

Губернатор Ивановске области Михаил Мењ сматра, даће се убиство његовог оца, познатог православног свештеника - теолога, које се десило 1990. године, јако тешко расветлити, зато што је прошло сувише времена и многи сведоци више нису међу живима.
Друштво је почело да се навикава на убиства свештеника

Александар Мењ убијен је ујутро, 9. септембара 1990. на путу према железничкој станици "Семхоз" у Подмосковљу. Непознати починилац ударио га је тешким предметом (вероватно секиром) по глави. Свештеник је успео да дође до своје куће, поред које је умро услед губитка крви. Без обзира на личне напоре председника СССР и Русије, убиство је остало нерасветљено. 20. јануара, отац Мењ напунио би 75. година.

"Сада је јако тешко анализирати, зашто је злочин остао нерасветљен. Ипак сматрам: ако би преступник био пронађен и приведен правди, било би много мање убистава свештеника", појаснио је Михаил Мењ у интервјуу РИА новостима.

Према његовим речима, убиство оца Александра је било једно од првих убистава истакнутих јавних личности у савременој Русији и прво убиство православног свештеника из идеолошких разлога.

У последње време учестали су напади на свештенике. Крајем новембра прошле године убијен је из пиштоља познати мисионар отац Данило Сисојев. Наредних дана, недалеко од цркве, троје мушкараца пребило је свештеника Виталија Зубкова.
Месец дана касније, хицем у леђа на улазу сопствене куће у Подољску, убијен је протојереј Александар Филипов.

"Убиства свештеника постала су општи изазов друштву и када није уследила адекватна реакција од стране државе, појавило се извесно осећање безакоња" - сматра Мењ.
Према његовом мишљењу, убиства свештеника, чије је главно оруђе Јеванђеље, изазива општи поремећај у друштву, како пре 20 година, тако и данас.

"Али нажалост, наше друштво је почело да се навикава на такве злочине и то је трагично", приметио је Мењ.

После смрти оца Александра, његове проповеди су јаче зазвучале

По мишљењу Мења, убице свештеника не постижу свој главни циљ.

"Убице мог оца имале су пред собом сасвим конкретан задатак: да га натерају да ућути, но десило се сасвим супротно. После смрти, његов глас је постао још снажнији", сматра Мењ.

Разјаснио је, да су се за живота оца Александра његови радови продавали у малим тиражима, претежно у иностранству. Са почетком перестројке, популарни журнали почели су да штампају његова дела, почеле су у његовој домовини да се издају прве књиге.

"После трагичне смрти оца, општи тираж је прешао 7 милиона примерака. Књига о Исусу Христу "Син Човечији", преведена је на 16 језика. Кроз књиге он продужава своју мисију, приводећи људе Христу.

Црквено-богословско наслеђе оца Александра наставља да живи кроз:
Фонд "Александар Мења", издаваштво "Живот са Богом", а такође и кроз низ парохија РПЦ, где служе ученици и духовна деца оца Александра. Велики допринос у пропаганду наслеђа познатог богослова улаже митрополит Крутицки и Коломенски Јувеналиј.

Александар Мењ је обележио време

Рад и дело оца Александра као и за време његовог живота, често су изложени критици.

По мишљењу Михаила Мења, разлог за такву реакцију је што је његов отац у много чему обележио своје време а савременици не гледају увек са одобрењем на оне који иду у правцу авангарде.

"Отац је био свештеник отворених погледа и у том смислу, није се бојао проповеди помоћу средстава савремане технологије, ни дијалога са представницима других конфесија."

Отац Александар је за живота успео да иступи са јединственом проповеди на телевизији - и то је био прво појављивање православног свештеника на телевизијском екрану, који је наишао на јак одјек у друштву.

"Тада, 1990., то је изазвало оштру осуду, било је много расправа, да ли је уопште дозвољено користити средства масовне комуникације за проповедање Јеванђења или свештеник мора да проповеда искључиво са олтара? Данас видимо да је отац био апсолутно у праву", рекао је Мењ.

Подсетио је да је његов отац Александар  иницирао први хришћанско-муслимански дијалог.

"Јавно се сретао са мулом, водили су добре дискусије, али је свако остао при свом религијском опредељењу. Али, тада је то било неочекивано и људи су различито прихватали."

Према његовим речима, отац Александар осећао утицај времена и схватио опасности које чекају друштво у будућности.

Михаил Мењ такође не искључује да би у будућности отац Александар могао бити канонизован као мученик РПЦ.

"Верујем да ово прерано за ово питање. Не треба форсирати догађаје.  Активности оца и његово црквено-богословско наслеђе морају бити дубоко проучене. Све има своје време" - рекао је .


22.01.2010.
Елена Лазаренко
РИА новости - превод за ЖРУ - Оливера