субота, 19. новембар 2011.

Поуке Патријарха Кирила свештенослужитељима



Постављена слика

Благодарим Господа за тридесет три године архипастирског служења.

Оне нису биле једноставне. Могу чак рећи да је више било брига, него радости. Али и данас и заувек, благодарим Господу и за радости и за невоље. Благодарим за тај животни пут, који ми је Господ дао. Пролазећи кроз ове тридесет три године архипастирског служења, извукао сам за себе неке поуке. Никада не треба жалити себе, служећи Господу.

Никада не треба мислити о томе, да ћеш служећи Богу, изгубити своје здравље.

Никада није потребно говорити: „Нећу урадити ово или оно, да би сачувао своје здравље“, јер ћеш га тада и изгубити.

Бог нас никада не оставља у невољи. И што ми себе све више предајемо Господу, то нам Он више даје. Он обнавља нашу снагу. Он нам даје енергију. Када нам се чини да нам је понестало сваке снаге, Господ својом благодати те снаге обнавља и умножава. Зато, када се свештенослужитељ брине о свом здрављу, он осуђује себе на болест, старост и брзу смрт.

Још једна важна поука:

Никада, служећи на нижем степену, не треба мислити о томе да на некакав начин треба обезбедити свој успон у служењу. Колико пута су ми говорили: „Владико, зашто ви то говорите јавно? Зашто се тако храбро обраћате људима? Почувајте себе, помислите на своју будућност“. По милости Божијој, био сам ђакон, свештеник, епископ, архиепископ и митрополит, трудио сам се да се понашам тако, као да у датом тренутку вршим најважније дело у животу. И никада нисам мислио о томе, у ком правцу ће се окренути моја каријера. Чак уочи Помесних сабора, говорили су ми: „Будите пажљиви шта говорите, то вам може засметати.“ Никада нисам слушао такве савете. Зато што је служење свештеника да врши сваки дан са пуном преданошћу то, ради чега је обукао мантију и ступио у ред Христових војника. Таленат служења Цркви открива се на сваком степену служења, и служити треба тако, као да вршиш најважнији и најглавнији посао у свом животу. Имам право да данас тако говорим о томе, зато што се пред вама данас налази Патријарх московски и целе Русије. И то је одговор свима који се колебају, свим малодушним, свима који се брину о будућности свог здравља, и свима који се надају да ће направити црквену каријеру, чувајући своју снагу, и чувајући себе од могућих непријатности. Господ нам даје тачно толико, колико ми дајемо Њему, чак и више. И ако данас не дајемо све од себе, онда нам Господ неће дати снаге и сутра. Не води нас наша животна дипломатија, него нас Бог води. Пред Богом морамо бити честити, отворени, одлучни у свом служењу, али наравно, треба бити разуман, да би правилно изградили своје односе са људима. Треба гајити у свом срцу љубав, да чак не би ни непријатељима желели зло. Треба се старати да унутрашња кротост и смирење увек пребива у нама, ма какве величанствене црквене одежде на нас стављали. Зато што само сазнање о сопственој грешности и слабости пред Богом, помаже да се буде снисходљив према грешности и слабости других људи. Само сазнање да Господ на тебе пројављује милост, помаже да и ти своју љубав и милост изливаш на друге људе. Само схватање да је Бог праведан, и кажњава те и воли, помаже и теби да будеш праведан у односима са ближњима и другима.

Благодарим Господу за ових 33 година свог архипастирског служења.

Патријарх московски и све Русије Кирил

 

За Поуке.орг - Оља

субота, 05. новембар 2011.

Схиархимадрит Илија (Ноздрин): О савести





 - Баћушка, често кажемо „савестан“ човек или, супротно „несавестан“. У карактеристикама пишу „човек се савесно односи према послу.“ Зашто људи придају толики значај присуству или одсуству савести?

- Господ нам је дао закон, Свето Писмо, Божанско откровење, али пре тога Господ је уложио у човека свој Божански глас, који се назива савест. Савест – је фунција душе наше, и она наравно, много тога говори о човеку. Када човек поступа по природним законима, који су од Бога, то савест одобрава. Али, човек још поседује и вољу. Вољом човек понекад крши тај закон савести и поступа против ње.

- Баћушка, може ли се васпитати савест? Или је то урођено својство?

Савест нам је дата од Бога. Она је код човека урођена, као и разум. Човеку се даје интелект, даје се воља и даје се савест. Постоји и још једна функција – религиозни осећај код човека. Он се спаја, долази у везу са нашом душом, савешћу, разумом. И наравно, човеку је дато од рођења васпитање, који су дужни да му дају његови родитељи. Даље га васпитава школа. Али човек непрекидно долази у додир са уобичајеним животом, улицом,  и скупља, упија у себе све то што га окружује и то испитује. И наравно, савест је овде руководилац, полицијски, који показује шта је добро, а шта је лоше.

- Дешава се, да имајући такав неписани закон унутар себе, глас Божији, савест, човек ипак поступа против савести. Како се дешава тај избор између добра и зла?

- Опет, овде све много зависи од васпитања човека. Може овде много зависити и од његових предака, гена, у каквој средини је растао. И његови поступци, наравно, зависиће од тога. Ако је растао у побожној породици, школа га је припремила, јасно је да он не крши, него се стара да поступи према гласу савести.
- Баћушка, када савест ћути у човеку и сасвим се не одазива?
- Онда када је човек загушио своју савест страстима. То су плодови нарушавања ншег природног владања. Ако човек систематски живи анормално, када страст постаје обичај, човек не чује глас савести. Тада човек поступа покварено, и долази до криминалних прекршаја. Њега поправља само спољашња казна.
- Са друге стране често се може чути израз – „живети са спокојном савешћу“ или човек каже: моја савест је чиста. 

- Ако човек чини добра дела, савест му то одобрава. А ако чини морално нарушавање, савест га наравно демаскира. Али начин његовог васпитања, наравно, утиче на то извршава  ли он позитивно или негативно своје радње.

 - По вашем мишљењу, какву савест човек треба да има?

- Треба наравно, непрестано водити духован живот, моралан живот. Живот човека слаже се из промисла Божијег и поступака самог човека. Ако човек живи са молитвом, он живи са помоћу Божијом, делује благодат Божија.
Ту је још и учешће Анђела чувара. Сваки човек га има. Он подучава светости. Анђео чувар настоји да се приближи довољно близу човеку да га упућује на добра дела, добре поступке, понашање. Ако човек не чује Анђела, онда је стање његове душе такво, да он не чује Анђела и не види га.
Често на човека утичу тамне силе. Када човек не чује Анђела чувара, онда приступа тамна сила, нас неизбежно окружују демони. Али, што је човек ближе Богу, морално чистији, тиме су зли духови даљи. Они то не могу, ако човек поштено живи, моли се. Али, када човек изгуби везу са Богом, не моли се, онда му нечастиви уноси свакаве зле мисли, зле намере и поступке.

- Баћушка, које су ваше жеље свима онима, који настоје да живе по савести?
 
- Дај Боже, да човек заиста живи тако, како тражи и хоће од нас Господ. Господ нам жели добро. Човек је створен за милосрђе и блаженство праведника. Ради тога и дао нам могућност да живимо побожно, у славу Божију.
Ако ми то сами желимо и водимо рачуна о томе, усмеримо своје снаге, онда, наравно, ми добијамо од Бога милост и избегавамо страшне последице. Например, наше здравље је за нас – драгоцени Божији дар. Он у нама живи, и када се ми владамо како Господ жели, за наш побожан живот и спасење наше душе. Помози Господе да се сви учврстимо у добром, да приличимо животу са Богом.

Разговори емитовани на ТВ каналу „Сојуз“
Превод за Поуке.орг - Оља

О молитви: схиархимандрит Илија (Ноздрин)













Разговор са схиархимандритом Илијом (Ноздриним), емитован на телеканалу „Сојуз“, био је посвећен молитви. Прича се, да је схиархимандрит Илија из Оптине пустиње по свој прилици последњи прави старац у Русији, духовник патријарха Кирила, митрополита Илариона, председника Путина.

„Добар дан. Настављамо разговоре са схиархимандритом Илијом о животу, вечности, души. Тема данашњег разговора је молитва. 
Шта за човека значи молитва?


- Ако би укратко рекли шта је то молитва, она је разговор човека са Богом. То је узношење ума и срца ка Богу, то је наша душевна храна. Сви ми одржавамо наш живот, физички (наше тело, земаљски живот, продужење нашег живота) хлебом и другим, а живот душе, њен живот – молитвом. Апостоли су замолили Господа да их научи молитви, и Господ им је дао јако једноставну, али садржајну и кратку молитву „Оче наш“. У њој су дати основни тренуци нашег односа ка Богу, ту је присутан хвалоспев, благодарност и молба.

- А ради чега ту молитву називају обрасцем молитве?

- Све наше уобичајене молитве (јутарње и вечерње), засноване су на основу обрасца молитве „Оче наш“. И наше свакодневне богослужбене молитве, које нам налаже црквени устав, не излазе из оквира молитве „Оче наш“.
Ради тога, молитва је, пре свега – наша храна. Човек се рађа, крстили су га, родитељи су дужни да потпомогну да би физички израстао. Али, у исто то време, православац, хришћанин, мора да узрасте за вечан живот. И молитва је основна храна, то, што ће саградити наше будуће духовно благо.

- Баћушка, за шта се може молити у молитвама?

- За шта ми молимо у молитвама? За праштање грехова, наше основне потребе (хлеб наш насушни), то наше сједињавање са Богом, наша благодарност Господу, хвалоспев. Молећи се, човек пре свега, добија благодат Божију, добија укрепљење у вери, праштање грехова. То је неопходно исто као и на нашем животном плану – ми молимо за хлеб наш насушни. За све неопходно, и свагдашње, што чини наше благостање. Сам Господ је рекао: мир вам. Тај мир, као што је речено, знатно је више од сваког ума. Најважније је – да је он за нашу душу. Мир, смирење, љубав ка Богу. То је учвршћивање наше вере, наде и љубави. Наравно, кроз молитву. Као што дете васпитавају родитељи, хране хлебом и свим неопходним на физичком плану, тако је човек дужан да духовно узрасте кроз, пре свега, однос са Богом. Када су родитељи побожни. Верујући, они носе дете у храм Божији, причешћавају га, моле се – васпитавају под окриљем Свете Православне Цркве. И добијајући свесност како расте, оно упија све , што је потребно за духовни живот.

- Да ли се од човека тражи нешто, да би започео молитву? У молитви „Оче наш“, он тражи од Бога опраштање својих грехова, значи, он мора да опрости и ближњем. Шта је потребно за то да би молитва била чиста, да би била услишена?

- Човек мора да има чисту савест. Зато је и речено „ и остави нам дугове наше“, тј. наше грехове, све наше слабости. Ми обећавамо да ћемо опростити ближњима, који су нам неку неправду нанели, због чега смо незадовољни. То је, на основу смирења, дуге стрпљивости, праштање свима који су нас увредили. Речено је: Господ се смирио, покорио се за смрт на Крсту. Тако и човек мора да има смирење попут Спаситеља, Господа. Молитва ће бити услишена у нашем смирењу, у нашој љубави ка Господу, у нашем поверењу, нади.

- Баћушка, утиче ли место, где се молимо на њен резултат? Где је најбоље молити се?

- О томе Господ каже: "Затвори двер своју и помоли се Оцу твојему који је у тајности". Али Господ даље каже: „Где је двоје или троје сабрано у Име Моје, тамо сам и Ја међу њима“. Нигде се ми не можемо сакрити од славе Божије, од Његове премудрости, од свевидећег ока Господњег. Господ је и у пустињи и тамо где има много људи.
Наравно, храму, где су сви сједињени јединственим циљем, јединственом жељом да се моле, узносе молитву Богу, постоји посебно присуство Божије благодати, милости Божије.

- Желели бисмо да чујемо Ваше жеље у односу према молитви, зато што се човек понекад уздаје само у себе, и можда прецењује своје снаге.

- Речено је: свет у злу лежи. И има много искушења, брига. И свима је јасно, да човек, мора да искуси много тога у животу. И јасно је да је човек немоћан и слаб да избегне све, што му се може десити непредвиђено, случајно и опасно. Због тога ми, као православни, верујући, знамо да као што постоји Господ који нас штити, постоје и Анђели-чувари, заштита Царице Небеске, која је штитила, чувала нашу Домовину од многих наших грехова. И постоје свети угодници и свети Архангели, Анђели, светитељи, Свети Никола, Свети Апостоли.
Они нам помажу ако се молимо, ако верујемо, и они су увек спремни да притекну у помоћ, да нам помогну. Због тога, морамо непрестано бити у молитви, праштању, благодарењу Господа. И Господ је увек спреман да нам помогне. Господ види наше жеље, наше обраћање Њему. Зато наш цео живот мора бити тесно повезан молитвом.

Господ жели, пре свега, спасење наше душе. Молитва спасава нашу душу и помаже нам увек током целог живота.



Заједнички пројекат телеканала „Сојуз“ и портала „Православље и свет“


Превод за Поуке.орг - Оља

Основни подаци о мени

Читаоци