недеља, 04. децембар 2011.


Живот у служби - Један дан његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила












    У радној резиденцији Патријарха у Чистом переулку у Москви, дочекују га свако јутро. Он се поздравља, благосиља и ту, на самом улазу одговара на најхитнија питања. Ни минут сувишног времена. Само је храм патријаршијске резиденције једино место, где нико не нарушава тишину и не узнемирава. Дан Патријарха започиње молитвом.

Патријарх Кирил каже, да количину докумената која му пристиже процењује не по броју страна, него килограма. Осам килограма докумената из службе деловодства, пристиглих од јуче, проучавају се током вечери, дела ноћи и рано ујутро. Извештаји и писма из десетина епархија, сва именовања свештенослужитеља у Русији и у иностранству, сва најважнија питања црквеног и световног живота огромне земље. Све те хиљаде страница, које чекају само његову пажњу и одлуке, одлуке Патријарха највеће православне цркве света.


Патријарха чека низ важних сусрета, и раније планираних и сасвим неочекиваних. Дипломате, руководиоци региона, више свештенство. Од Патријарха моле благослов да би започели било који посао, долазе по савет када се јаве потешкоће, а благодаре за помоћ, када успеју. И људи цркве, и људи световни желе да знају његово мишљење и да лично од њега чују или критику, или речи подршке. Такав ритам обичном човеку тешко је и да схвати, и да разуме откуда долази снага. Патријарх признаје да и он сам не зна одговор на то питање: „И мени самом се понекад учини да би сва снага требала да буде исцрпљена. Али, због нечега, снага је неисцрпна. Мислим, наравно, да благодат Божија, помоћ Божија присуствује у свему томе. И то, што дају молитве и богослужења, сигурно је одлучујуће“.


Са благодарношћу за подршку за време тешког удара стихије стигао је и амбасадор Јапана у Русији. Руска православна црква упутила је помоћ православној заједници „Земљи излазећег сунца“ првих дана, одмах после трагедије. Чини се, Русији не недостаје и својих проблема. Ради чега таква пажња од стране Цркве према Јапану? Зато што постоји заповед: „Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов“, каже Патријарх Кирил.


„Достављајући неку скромну помоћ, ми се нисмо руководили стопроцентно конфесионалним становиштем“, подвукао је он, „него смо у првом реду желели да обновимо православне храмове, порушене тим страшним таласом цунамија и земљотресима. И осим тога, да помогнемо људима. Давали смо и дајемо средства Јапанској православној цркви, која сама одговорно, пажљиво, све то распоређује.“


Секретаријат Његове Светости више наличи на канцеларију државника и разликује се од тихог молитвеног амбијента целе резиденције у Чистом переулку. Овде телефони непрестано звоне, и управо овде ствара распоред рада Патријарха, у коме нема ни једног слободног минута. Одмах после сусрета са амбасадором Јапана, код Патријарха Кирила окупљају се руководиоци севернокавкаских република. Они су дошли да би размотрили са Патријархом Руске православне цркве тешке проблеме својих региона.Фотографи и телевизијске камере из Ингушетије, Осетије, Дагестана и Чеченије. О овом сусрету морају све знати на Кавказу.


„ Било ми је веома једноставно да разговарам са тим људима“, приметио је Патријарх Кирил. „То су верујући људи, муслимани, који јако проживљавају то што се дешава на Северном Кавказу и у Русији, који јако проживљавају и то, шта се дешава са савременим човеком. Морални пад, морална деградација упада у очи не само православним људима, него и свим носиоцима традиционалних вредности. А муслимани су носиоци таквих вредности. И без обзира на тешке услове у којима живе људи на Северном Кавказу, они имају јако добар и рекао бих, честит однос према томе, на који начин Северни Кавказ треба да учествује у грађењу будућности Русије.“


После два сата разговора са руководиоцима република Северног Кавказа следи дугоочекиван и, несумњиво, радостан тренутак за Патријарха. Пре много година, док је још био митрополит, Патријарх Кирил је иницирао градњу катедралног сабора у Елисти. И ево, председник Републике Калмикија Алексеј Орлов и епископ Елистински и Калмицки Зиновиј, довезли су у Москву готов пројекат на потврду Патријарху. Он спремно проучава све детаље. То је и његов храм, један од хиљаде, који се данас граде по целој Русији. У градњи цркава нема неважних ситница.


Организација унутарцрквеног живота, такође је свакодневни труд Његове Светости. Дани хиротонија нових епископа, датуме њихових рукоположења, одређује Патријарх Кирил сам. „Ако говоримо о кадровској, условно речено, политици цркве, онда данас, мислим, успели смо да саградимо довољно објективних механизама процене и одабира људи, „ каже Патријарх Кирил. „Ако погледате на то, шта се данас дешава, у броју и одабиру кандидата за места архијереја, ми се у првом реду орјентишемо не на окружење Патријаршије, не на град Москву, него на провинцију. Наравно, одређену улогу у том процесу игра и завршни акорд, утисак, који на мене остави кандидат. Мени је важно да видим како будући архијереј схвата задатке који данас стоје пред Црквом, колико је спреман да ради, какве жртве је спреман да поднесе.“


Патријарх је одговоран за цео црквени брод. Било каква кадровска решења су огромна одговорност. Назначујући пастире у десетинама епархија, не погрешити у човеку. Наћи права решења, орјентишући се при томе на искуство и на таленат проповедника, будућег свештенослужитеља. Јер по њему ће судити о целој Цркви. Не допустити нарушавање јединства Цркве, такође је одговорност Патријарха. „Видим безусловну обавезу и безусловну одговорност да урадим све, да би се сачувала вера тих људи, побожност. Увек се молим, да Господ услиши молитве оних, који се заједно са мном моле“, каже Патријарх. Сви виши јерарси у Руској православној цркви, монаси, људи, изабрали су као своје једино дело служење Богу. Сигурно је, да се једино тако и може носити тежак крст архипастира.


Патријарх Кирил примио је монашки постриг у 22. Години, по благослову свог духовног оца митрополита Никодима Ротова, и никада није зажалио за тај избор.


Данас Патријарх, као и било који свештенослужитељ исповеда, крштава и чак венчава, наставља да вршисве Свете Тајне. Али и сам се, као и сваки православни хришћанин, исповеда.


„ Отац Илија и ја учили смо заједно на академији“, прича Патријарх Кирил. И сви смо га волели. Он је још био мирјанин, једноставно Аљоша Ноздрин, али се разликовао задивљујућим карактером и изузетним начином односа према људима. Када је предао молбу за монашење, владика Никодим му је одмах ту молбу одобрио, и био сам на његовом постригу. И од тада је између нас некаква унутрашња веза.Отац Илија ми духовно помаже, подржава. И јако је важно за Патријарха, да има поред себе доброг духовника, јаког молитвеника.“


У храму Христа Спаса Његова Светост прима велике делегације – за њих је патријаршијска резиденција у Чистом переулку сувише мала, а у главном московском храму за тако велике сусрете постоје патријаршиске одаје.


За официјалне сусрете и пред овим кабинетом је ред. И овде Његову Светост очекују нова лица. Он прима без паузе. Хитна питања решавају се, практично, у ходу. Такав ритам не могу сви издржати.


А у Чистом переулку опет чекају папири на потпис и сви нови проблеми Цркве. Лако је предпоставити, да се било који наш руководилац неизбежно подвргава критици и да Патријарх Кирил није изузетак. Али, како он сам каже, треба разликовати два појма – критику и напад на Цркву: „Данас у медијском простору преовладавају напади. Нападају на Цркву не због тога да би је направили бољом, не ради тога да би учврстили религиозни живот људи, него због тога да би ископровитовали Цркву и разрушили религиозни осећај. А што се критике тиче, без нормалне критике не може се кренути напред.“


Увече, Патријарх Кирил вршиће службу у Елоховском сабору. За верујуће, он је пре свега пастир на чију службу маштају да оду, његове проповеди слушају и чују људи најразличитијих узраста и погледа. Патријарх Кирил је талентован проповедник. Предстојатељ не сме каснити – служба мора да почне на време, свештенство и верници чекају. Како се одвојити од административног метежа и скренути мисли на предстојеће богослужење, сабрати мисли? По речима Патријарха, само богослужење „утиче изненађујућом снагом дејства на човека“, и зато је за њега „увек вежно не то, што се дешава пре службе, него то што се дешава за време службе.“


„Ето због чега ја придајем велику важност томе, како протиче служба, чак и чисто спољашњој страни богослужења, естетици богослужења, певању, томе, колико је сложено вршти богослужење“, појашњава он, „зато што у богослужењу нема ситница. Нада душа је уопште – крхка посуда. Довољно је одједном осетити погрешну ноту у правом или преносном смислу те речи, видети неки неред, и та естетска дисхармонија почиње да нарушава вашу духовну хармонију. Зато сам ја присталица пристојних богослужења, тражим од свештенства јако одговоран однос ка вршењу богослужења. И сам се радујем када служба протиче мирно, спокојно, свечано, узвишено“.


Неко може помислити да обезбеђење и аутомобил никако нису сагласни са нашом представом о животу монаха. Али када је тај монах – Патријарх и представља огромну Цркву, јасно је да је то за његов рад насушна потреба.


„У ствари, та атрибутика, можда у прва два-три дана још и привлачи пажњу на себе, а касније се привикаваш на то, исто као што се привикаваш на било какве услове живота. То престаје да буде нешто изузетно,“ примећује Патријарх Кирил. „Најискреније ћу вам рећи: бити Патријарх је у првом реду, најтежи крст.“


За ове три године, ситуација у земљи, у Цркви јако се изменила. И ми се данас сусрећемо са таквим изазовима и са таквим убрзаним утицајима у односу на цркву, о којима је било тешко чак и помислити пре три године“, каже он. Данас Црква мора дати друштву јасније и оштрије критеријуме разлике између светлости и таме, истине и лажи, добра и зла, скривених у сваком човеку. И то је могуће само онда, када се рађа умеће не само да се говори о Христу и Цркви, него да се живи у Христу и Цркви. И тим више, предводити Цркву је огромна одговорност.“


Ако би обичном монаху световно и светско пре требало бити страно, Патријарх о томе шта се дешава у земљи и свету, треба да зна све. То је део његове службе, уска повезаност са спољним и не увек добронамерним светом. Да не зна његов живот и законе, једноставно нема права.Патријарх прати штампу и дискусије у блоговима, користећи углавном избор коју припремају за њега колеге – он сам нема времена за читање новина и Интернета.


Касно увече Патријарх је принуђен да се поново врати у Чисти прерулок – тамо га чекају новинари. Молбе за интервјуе Његова Светост прима сваки дан и у вези са његовим путовањима, и у вези са догађајима у земљи. И Патријарх излази у сусрет, жртвујући своје време и снагу.


„Владика, поучавајући ме у односу на то како треба да живим, будући да сам самац, рекао је да је једини начин заштитити себе од саблазни и задржати се на том путу, је одсуство слободног времена“, – говорит Патриарх Кирилл. –„Не знам да ли се он руководио тим принципом, али није имао слободног времена. Мада мислим, да као невероватно одговоран и радан човек, није могао живети другачије. И ја, видећи такав начин живота и учествовајући у њему, јако рано сам осетио, да је то у неком смислу и мој.“


Крај је радног дана Његове Светости Патријарха Кирила, иза прозора је одавно мрак. И поново он односи са собом из Чистог переулка товар докумената – потребно је прочитати и осмислити до сутра. Да ли је Патријарх срећан? У његовом животу нема одмора, забаве, оног што обичног човека често асоцира на срећан живот. Али, он себе не сматра несрећним. „Осећам, да ми Господ даје тренутке утехе и радости. И ја сам тако захвалан Богу за те тренутке, да они надокнађују све напоре који прате мој живот,“ каже Патријарх Кирил. „Не знам, може ли се то назвати срећом, али то никако није несрећа. Ето, у то сам сигуран. Ја нисам несрећан човек“.





Текст је настао на основу документарног филма „Живот у служби“

превод за Поуке.орг - Оља



Основни подаци о мени

Читаоци