"Технички" хришћанин

                    Протојереј Игор Пчељинцев

Епископ, свештеник, „влашћу која му је дата“, може донети суд над човеком  - при исповести, решавању разних канонских проблема и питања. У томе је живот наше земаљске Цркве.

Епископ, свештеник, „влашћу која му је дата“, може донети суд над човеком  - при исповести, решавању разних канонских проблема и питања. У томе је живот наше земаљске Цркве.

Свети оци су, живећи и дишући благодаћу Духа Светога, чистим срцем могли да виде Христа у срцу човека, који није просвећен светом Истине, који још није примио Свету Тајну Крштења и својом љубављу, („више од свега желим да се научим љубави Христовој, да никога не бих увредио и молио се за све, као за самог себе“, преподобни Силуан Атонски),  задивљавали непросвећене истинском лепотом православља и изводили их из таме на светлост.

Прави хрићанин је онај, кога Христос сматра Својим – име може бити различито: и раб, и син, и брат, и сестра и мајка… „Технички“  хришћанин је већ много тога урадио на свом путу - спознао је многе истине, прочитао је  много текстова, разумео нешто...Упао је у депресију. Зато што у суштини сав чин спасења (или не-спасења) свео на себе самог и не даје Богу да дејствује кроз њега.

Старац Пајсије Светогорац је говорио: „Савремени човек често има све, али живи у тузи, зато што у њему нема Христа.“

Причао ми је мој пријатељ, свештеник,  о једној исповести. После Литургије пришла му је жена и затражила да се исповеди. Време исповести је прошло, али свештенику је било жао да је одбије.

- Молим Вас изволите, говорите, – рекао је свештеник.

Жена је почела своју причу:

- Идем ретко у цркву, имам у кући великог пса…

- А какав је то грех?

- Рекли су ми, да је то велики грех… Тада, кад сам имала проблеме на послу, одвели су ме неким људима, који помажу молитвама (!)

Узела је из џепа папирић, на коме је било написано још неколико грехова:

- Једно време живела сам са ожењеним човеком, не постим, много једем, не молим се ујутро и увече…

Даље је уследило ћитање, реч „кајем се“, није се чула.

Тада је свештеник рекао жени:

- Ви знате, да сте рекли много ствари, које се сматрају нарушавањем Божијих заповести, али све што сте набројали, нема никакве везе са псом. Причали сте само о испразном, полупроживеном животу. Дозволите да кажем, рећи ћу то исто, како би требало исповедити?

И продужио је, гледајући на икону Богородице пред њима:

- Господе, желим да Ти откријем срце своје, не волим Те, мало се и ретко молим, нема молитве у мом животу, као што нема у том животу ни Тебе. Због тога сам Те издала више пута, у мом животу нема благодати, моја љубав је слаба, сагрешила сам много и блудом, не познавајући Тебе и Твоју помоћ, издала сам Те и обраћала сам се људима, који пре свега не служе Теби, него нечастивом и наводе на ту службу многе слабе духом, лишене живе вере у Тебе...

За мене нема Твоје речи, не чујем је, немам чиме да одговорим на њу...Али сада, не могу без Тебе, све, чак и оно што нисам признала као грех, јако ми смета у животу, не могу више са тим да живим, а како другачије да живим, не зна душа моја...

Ту се свештеник зауставио и рекао жени:

- Знате, мислио сам, да ћу то рећи то за вас, али десило се и осећам да то говорим за себе, а од себе - Богу. Можете ли Ви једноставно схватити, да је Христос посреди нас сада, и можете ли то рећи, макар слично, из свег срца, али за себе?

Жена је заплакала и, скупивши све речи, поновила то слично, што је говорио баћушка... „Кајем се, опрости ми Господе, дај ми нов живот, нека тај живот буде са Тобом, али немам снаге, помози ми, не одбацуј ме Господе...“

После тога, свештеник је прочитао разрешну молитву и загрлио је, погледао ју је у очи и осмехнули су се.

Христос примајући твоју исповест,  је жив. „Технички“ хришћани, помозите Христу да живи у вашим срцима, посматрајте свет око себе Његовим очима и ваш живот ће се изменити.

Протојереј Игор Пчељинцев

за Поуке.орг - сестра Оливера