уторак, 01. јун 2010.

Операција без наркозе

Операција без наркозе- Анаргирос Калиацос



Живот и чудеса старца Порфирија (Баирактариса)

- С вером, чедо моје Анаргире, може се урадити и немогуће. Наравно, ми немамо такву веру да померамо планине. Такође, не можемо да творимо таква чудеса, као што творе свети уз помоћ Божије благодати. Ипак, можемо ми, грешни, ако сву своју наду уложимо у Христа, да чинимо задивљујуће ствари. Можемо тако да утичемо на ток догађаја, да ће чак и учени људи „положити оружје“ и задивити се.
Вера у Христа је била честа тема мојих разговора са оцем. Баш, док је свети отац причао на ту тему, гледао сам га право у очи, покушавајући  да разумем његову мисао. Блажени Старац је приметио мој поглед и рекао: 
     „Не верујеш ми? Саслушај, испричаћу ти шта ми се догодило, и видећеш, колико је велика снага вере.
     На глави ми се појавио младеж величине зрна грашка. Увећавао се и почео јако да ме боли. Знао сам, по дарованој ми благодати Божијој, да треба да га одстраним, или ће се развити у злоћудни тумор. Лекари су се сложили са мном, и операција је била заказана. 
     Ипак је у хируршком одељењу дошло до расправе. Лекари су били упорни у томе да се младеж уклони под наркозом, пошто се претпостављало да ће операција бити подужа и болна. Рекао сам им, да не треба ни скидати младеж, ни давати наркозу, да га једноставно треба спалити. Сви су били у паници, јер је, с научне тачке гледишта, то немогуће. Ја сам остао при свом, и пошто су сви лекари били моја духовна чеда, они су, не желећи да ме узнемиравају, обећали да ће операцију спровести без наркозе, али да сва одговорност остаје на мени.
     Прекрстивши се, почели су. Ја сам већ, затворивши очи, замислио распетог Исуса на великом Крсту и са јаком вером сам непрестано понављао речи молитве: „Господе Исусе Христе, помилуј ме.“ Лекари су дрхтавим рукама почели да спаљују младеж, и хируршко одељење се испунило мирисом изгорелог тела. Што је време више протицало, моја вера је узрастала, и једног тренутка више ништа нисам осећао. Што се лекара тиче, они су били у леденом зноју. Нису веровали својим очима и стално су питали да ли се добро осећам, а ја сам им одговарао: „Наставите“.
     Операција је трајала четрдесет пет минута. Када се завршила, устао сам, сам осмехом сам заблагодарио Богу и рекао: „Велико је дело – подвиг вере!“
     „Видиш, чедо моје, Анаргире, шта може човек, само ако има вере у Бога? Тако и ти веруј и не бој се, пошто је Бог – већи од свих и свега!“

Анаргирос Калиацос

За Поуке.орг превела Оливера Голубовић

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Основни подаци о мени

Читаоци