Рубини или смарагди?

Рубини или смарагди?



Живела у Александрији једна девица, која мада је имала смирен смирен изглед, у души је била шкрта, џангризава, и имала страст према новцу, кога је имала много. Никада није давала милостињу и никоме није помагала.

Није чак ни слушала свете оце, који су је уверавали да ако би примила монашки завет, лакше би се одрекла терета богатства. Решио је да је излечи од те страсти презвитер Макарије, надзорник дома за убоге. Дошао је код ње и рекао јој:

„Нашло се код мене некакво драго камење – рубини и смарагди. Да ли је украдено или купљено, не знам, али је непроцењиво, ти се можеш украсити њиме.„
Жена је одмах изгорела од жеље да дође до тих драгоцености. Када јој је старац предложио: „Дођи до моје куће да га видиш“, није желела да пође, давши само новац за њих.
Прошло је неко време, и она се стидела да га подсети на драго камење, зато што је старац био веома угледан у Александрији. На крају, видевши га у цркви, није издржала и упитала га је: „Где је драго камење?“. Не рекавши ни речи, старац ју је повео у свој дом за убоге.
„Шта желиш прво да видиш – рубине или смарагде?“, упитао ју је.
„Свеједно“, одговорила је.
А у дому су постојала два дела – у приземљу су живели мушкарци, а на првом жене.
Макарије ју је повео горе, и показавши јој слепе жене, рекао: „Ово су рубини.“ Затим ју је повео доле: „А ово су смарагди! Мислим да нигде драгоценије не можеш наћи! Ако ти се не допадају, узми свој новац назад, или ћу ја потрошити на храну за њих“.
Постиђена девица от тог времена поче да дарива онима којима је то потребно.



Превод за Поуке.орг - Оља