уторак, 25. јануар 2011.


Будите милостиви

            Рече Господ: Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима. 3И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако. 
И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да добију опет онолико. Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив.
Лк. 26 (6:31-36)
Свака реч Божија је живот за човека. Читајући Јеванђеље, имамо могућност да пијемо из тог извора живота. Животворне су саме речи Благе Вести, јер су напојене Духом Светим. Испуњење тих речи је пут у Царство Оца.
„Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима“, каже Христос и самим тим задаје Својим ученицима тежак задатак и позива их (тј. и нас), на активну животну позицију. То није став „око за око“, „зуб за зуб“. То није само позив  да не радимо другима оно што не желимо да нама чине. То је позив радити, живети и делати тако. Али – како живети и како радити? Онако, како није прихваћено међу синовима века овог, онако како није својствено овом палом свету. Хришћани морају стати насупрот светском духу, њихов призив је – да буду безумни Христа ради.
 „Нанеси одлучујући ударац конкуренту“ – говори савремени морал. „Љубите непријатеље своје“, каже Христос. „Заради профит по сваку цену!“, чујемо свуда. „Дајте у зајам не надајући се ничему“ – позива нас Син Божији.
Но, ако дубље погледамо, схватићемо да Јеванђеље не предлаже нови морал. Јеванђеље се уопште не бави етичким проблемима. Оно нам једноставно показује пут живота – пут вечног живота.
„Љубите непријатеље своје и добро чините и у зајам дајте, не очекујући ништа“, чини се, лако је рећи а тешко испунити. Спровести у стварност и није једноставно, али нам је Христос дао пример Својим животом и Својом смрћу. Он је заиста љубио непријатеље своје, чак се и на Крсту молећи за распете. Он је чинио добро: тешио, целивао, васкрсавао. Дао нам је целог Себе, Он је постао човек ради нас, живео за нас и умро за нас – заузврат од нас ништа не тражи за Себе.
Да воли непријатеље своје – готово је немогуће ономе ко нема наду у живот вечни. Непријатељ је неко ко причињава бол, страдање. Како му опростити? Како је могуће волети га? Немогуће је, уколико се не сетимо да је Христос „умро ради нас, док смо ми још били грешници“ (Рим 5:8). Ми непрестано причињавамо бол и страдање Богу, али Он нас неизмерно воли и прашта.
Благотворити и давати у зајам, не очекујући ништа, - особито је тешко, нарочито ако заузврат добијаш несхватање, завист, прогон, хулу, клевету, злобу, ударце, распеће и смрт. И Он нам није само тиме дао промер – Он је спреман да нам помогне у сваком нашем добром делу, Он придржава нашу немоћну руку, снажи у тренуцима самоће и очајања, даје наду у чини се, безнадежној ситуацији.
За испуњење Својих речи Христос обећава велику награду: „Бићете синови Свевишњег“. Шта може бити више од тога? Христос – је Син Божији, и ми ћемо бити синови Божији. Небески Отац је добар према нама, незахвалнима и злима, а ми ћемо се уподобити Њему ако будемо поступали као Он. Господ је милосрдан и ми имамо срећну могућност да се приближимо нашем Творцу и Спаситељу,  ако не будемо тражили правду за себе и потрудимо се да наше срце буде снисходљиво, милостиво и пуно љубави према ближњима.
Свештеник Фјодор Људговски
Превод за Поуке.орг - Оља

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Основни подаци о мени

Читаоци