субота, 08. мај 2010.

Писмо Богу



+
У прострељеном шињелу руског војника, погинулог  за време Великог Отаџбинског рата, нађено његово последње земаљско, опроштајно поетско  писмо.
Није упућено ни породици ни пријатељима, него Свемогућем Богу, у Кога је свето поверовао војник у свом предсмртном часу.


Саслушај ме, Боже...Још ниједном у животу
Са Тобом нисам разговарао ја, али данас
Желим да Те поздравим.
Ти знаш, од детињства су ми говорили,
Да Тебе нема. И ја сам, несрећник, поверовао.
Твоје творевине нисам сагледавао.
И ево ноћас угледах
Из кратера, кога  изби граната
Звездано небо нада мном.
Одједном схватих, дивећи се Свемиру,
Како окрутна  може бити превара.
Не знам, Боже, да ли ћеш ми руку пружити,
Али ћу Ти ти рећи, и Ти ћеш ме разумети:
Зар није необично, што ми се усред ужасавајућег ада
Одједном указа светлост и упознах Те?
Осим тога, немам шта рећи,
Сем, радујем се, што сам Тебе упознао.
У поноћ идемо у напад,
Но мени је ужасно: Ти нас гледаш...
Сигнал. Али шта ћу? Морам да кренем.
Било ми је лепо са Тобом. Још желим да кажем,
Да ће бити, као што знаш,  љути бој
И можда ћу, још ноћас к Теби покуцати.
И ево, мада Ти до сад нисам био пријатељ,
Да ли ћеш ми дозволити да уђем, када дођем?
Господе, изгледа да плачем. Боже мој, Ти видиш
Да ми је данас пред очима синуло.
Збогом, мој Боже, идем. И тешко да ћу се вратити.
Како је необично, али сад се смрти не бојим.

Извор: Русски дом

За Поуке.орг – сестра Оливера



























Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Основни подаци о мени

Читаоци