Батица

Појавио се у четвртак, прве недеље поста.

Ћеркица је притрчала прозору, казавши:„Погледајте, које ту! Зар овде живи такав пас?“. Изашао сам и погледао. И одједном, готово ниоткуда, појавио се. У околној шуми нема ниједног сличног – 10 кућа, свако сваког зна...Отерао сам га: „Шта си ту стао пред туђи прозор!? Иди где знаш!“
Дошао је поново. Грдио сам ћерку што разговара са њим. „Може бити заразан!“, говорио сам.
У понедељак, жена није била ту, а деца су била у школи. Изашао сам, а он опет крај прозора. „Видећеш ти!“, помислио сам. Узео сам лопату, кад га ударим по леђима, видеће! У то је наишао сусед са псом: „И код нас је покушавао да се увуче, гад!“ Пас се уплашио, потрачао по дворишту и побегао на задњи трем. Тамо смо му показали! Побегао је урличући!

...Најзад је постало тихо – вратио сам се да завршим чланак.
И одједном, усред писања чланка, чуо сам Глас. Рекао је: „Послао сам ти Батицу. И шта си ти урадио са њим? Умало му ниси кичму лопатом поломио?“
...Трчао сам по шуми, вичући: „Батице, Батице!“. Чак су се и суседи зачудили. Али, њега није било. Очигледно, добро смо га истукли. Као да ми је неко руком стегао срце: ма, какав текст...Тада сам почео да се молим: „Господе, опрости ми! Нека ми опрости и опет дође мени, Господе!“
Очигледно, послушали су ме обоје.
Ћерка се јако радовала. Купили смо Батици ремен и он вуче децу на санкама и скијама. Видело се да је јако млад – скаче сво време и радује се, што га хране и играју се са њим. Име му је остало исто, како сам му дао још први пут. Спава Батица на оном истом тремом, где сам га са суседом тукао...
А ја још увек размишљам: како се обрео код нас? До суседног села има више од километра...

Иван Семјонов, продуцент ТВ канала „Вести“