субота, 30. октобар 2010.

Самоћа

Можеш бити велики човек,
Можеш бити познат или не,
Али неможеш заувек побећи од самоће,
Она гори у теби пламеном бескорисним.

Она мучи душу вечерима,
С тобом ће попити и бокал вина,
Поричаће, исплакаће се "међу нама",
И у њој тражићеш одбљеске топлоте.

Ти знаш, самоћа и лечи,
Повремено мораш бити сам,
Збацићеш приче, што налегле су на плећа,
Вратићеш се Богу са рањеном душом.

А Он ће те, какав да си, примити одмах,
И сузе твоје и тугу умиће,
И нека си за друге у гласинама било какав,
За Бога си сад и заувек такав.

Монах Данило (Ирбитс)
Берлин, 02.05.2010
Превод за Поуке.орг - Оља

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Основни подаци о мени

Читаоци