среда, 27. јул 2011.


Друштво је почело да се навикава на убиства свештеника


(поводом све чешћих убистава свештених лица)

    Да чују проповеди Александра Мења људи су долазили не само из Москве, већ и из најудаљенијих региона Русије. Оваква делатност свештеника у атеистичкој држави није остала непримећена. Неколико пута он је чудом избегао хапшење. Проповедати у време када је служио отац Александар није било нимало безбедно. 
Нећемо заборавити да су то биле године када је црква прогањана, и није могло да се отворено купи Јеванђеље и духовна литература. И то што је радио отац Александар може се без претеривања назвати подвигом. То је и организација духовних група, које су постојале у парохији и проучавале Свето писмо. Овакве групе су постојале у другим заједницама, али су радиле у подземљу. Отац Александар је то чинио отворено. Он је велику пажњу поклањао парохијанима и својој парохији. И до данас је жив пример свим савременим свештеницима. Руског свештеника Александра Мења знали су у многим државама Европе, Азије, Америке. Читали су његове радове и усхићавали се социјалним служењем. Иза себе он има око сто религиозних књига, проповеди, јавних предавања, касније издатих. Он је тежио обичним људским језиком да пренесе сваком истину хришћанске вере, вредност православног морала. Крајем 80-их година прошлог века управо отац Александар је стајао на извору отварања међународног Библијског друштва, у које су ушли представници разних хришћанских конфесија.
Александар Мењ је трагично погинуо 9. септембра 1990. године, када је журио у цркву. Требало је да на време стигне на Литургију. Притрчао му је неки човек и пружио му белешку. Мењ је извадио наочаре из џепа и почео да чита. У то време из жбуња је искочио још један човек и ударио га отпозади секиром. Обливен крвљу, свештеник је успео да допузи до своје куће, где га је нашла једна жена из парохије. „Ко је то урадио, оче Александре?“, питала га је жена. „Нико, нико! Нека му је Богом просто!“, одговорио је отац Мењ. Као прави хришћанин, он је оставио да његове убице казни Бог, а не људи.
У њему је Црква имала истакнутог мисионара с краја 20. века. "Сада је јако тешко анализирати, зашто је злочин остао нерасветљен. Ипак сматрам: ако би преступник био пронађен и приведен правди, било би много мање убистава свештеника", појаснио је Михаил Мењ, син оца Александра у интервјуу РИА Новостима. Према његовим речима, убиство оца Александра је било једно од првих убистава истакнутих јавних личности у савременој Русији и прво убиство православног свештеника из идеолошких разлога. У последње време учестали су напади на свештенике. Крајем новембра прошле године убијен је из пиштоља познати мисионар отац Данило Сисојев. Наредних дана, недалеко од цркве, троје мушкараца пребило је свештеника Виталија Зубкова. Месец дана касније, хицем у леђа на улазу сопствене куће у Подољску, убијен је протојереј Александар Филипов. (од тог времена зверски је убијено још свештеника – прим.прев.) "Убиства свештеника постала су општи изазов друштву и када није уследила адекватна реакција од стране државе, појавило се извесно осећање безакоња" - сматра Мењ. Према његовом мишљењу, убиства свештеника, чије је главно оруђе Јеванђеље, изазива општи поремећај у друштву, како пре 20 година, тако и данас. "Али нажалост, наше друштво је почело да се навикава на такве злочине и то је трагично", приметио је Мењ.
После смрти оца Александра, његове проповеди су јаче зазвучале
По мишљењу Мења, убице свештеника не постижу свој главни циљ.
"Убице мог оца имале су пред собом сасвим конкретан задатак: да га натерају да ућути, но десило се сасвим супротно. После смрти, његов глас је постао још снажнији", сматра Мењ.
Разјаснио је, да су се за живота оца Александра његови радови продавали у малим тиражима, претежно у иностранству. Са почетком перестројке, популарни журнали почели су да штампају његова дела, почеле су у његовој домовини да се издају прве књиге."После трагичне смрти оца, општи тираж је прешао 7 милиона примерака. Књига о Исусу Христу "Син Човечији", преведена је на 16 језика. Кроз књиге он продужава своју мисију, приводећи људе Христу.

Црквено-богословско наслеђе оца Александра наставља да живи кроз Фонд "Александар Мењ", издаваштво "Живот са Богом", а такође и кроз низ парохија РПЦ, где служе ученици и духовна деца оца Александра. Велики допринос у пропаганду наслеђа познатог богослова улаже митрополит Крутицки и Коломенски Јувеналиј.

Александар Мењ је обележио време

Рад и дело оца Александра као и за време његовог живота, често су изложени критици.
По мишљењу Михаила Мења, разлог за такву реакцију је што је његов отац у много чему обележио своје време а савременици не гледају увек са одобрењем на оне који иду у правцу авангарде.
"Отац је био свештеник отворених погледа и у том смислу, није се бојао проповеди помоћу средстава савремане технологије, ни дијалога са представницима других конфесија."
 Отац Александар је за живота успео да иступи са јединственом проповеди на телевизији - и то је био прво појављивање православног свештеника на телевизијском екрану, који је наишао на јак одјек у друштву.
"Тада, 1990., то је изазвало оштру осуду, било је много расправа, да ли је уопште дозвољено користити средства масовне комуникације за проповедање Јеванђења или свештеник мора да проповеда искључиво са олтара? Данас видимо да је отац био апсолутно у праву", рекао је Мењ. Подсетио је да је његов отац Александар  иницирао први хришћанско-муслимански дијалог.
"Јавно се сретао са мулом, водили су добре дискусије, али је свако остао при свом религијском опредељењу. Али, тада је то било неочекивано и људи су различито прихватали."Према његовим речима, отац Александар осећао утицај времена и схватио опасности које чекају друштво у будућности. 

22.01.2010.
Елена Лазаренко, РИА Новости
Превод за Поуке.орг Оља

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Основни подаци о мени

Читаоци