понедељак, 22. фебруар 2010.

Малина





Чудеса преподобног Серафима Саровског


Било је то давно. Допутовао је у Саровски манастир нови архијереј. Много је слушао о Божијем угоднику Серафиму, али ни сам није веровао причама о чудима баћушке.
Дочекали су монаси архијереја звонима, свим почастима и у храм увели. Погостили су га, како треба. Сутрадан, служба.
Погледавши све, архијереј упита: "А где живи отац Серафим?"
А баћушка тада није живео у манастиру, него у својој пустињи. Била је зима, снега у саровским шумама - брда читава!
С муком се пробио архијереј.  Морао је последњи путић и пешке да прође...
Батћушку су обавестили да ће му сам архијереј доћи у посету. Божији угодник до земље се поклони.
"Благослови, – рече, – мене, убогог и грешног, свети Владика! Благослови, баћушка!" Он је архијереја стално звао - баћушка.
Архиереј га је  благословио и пошао испед њега у келију. Свита је остала да чека. Ушли су, помолили се и сели. Баћушка рече:
"Имам високог госта, а ево код убогог Серафима ничега нема."
"Не узбуђуј се, сит сам. Него, разне приче круже о теби."
"Какве то приче, баћушка? – пита  угодник, као да не зна.
"Ево кажу, чудеса правиш."
"Не, баћушка, убоги Серафим чудеса не може да ствара . Чудеса прави само Господ Сведржитељ. Њему је све могуће, Милостивому. Он је и прекрасан свет из ничега направио. И нама је баћушка, погледај, какву благодат дао..."
Архиереј се осврнуо у угао, где је показивао угодник, а тамо -  велики жбун са крупним, зрелим малинама израстао.
Занемео је архијереј и ништа није могао да каже. Зима – а малина на голом патосу израсла! Као у причи!
А баћушка Серафим узео је тањирић и обрао малине. Набрао је и принео госту.
"Пробај, баћушка, пробај! Немој бити збуњен. Бог има свега много! И кроз убогог Серафима по молитви његовој и по милости Својој неизрецивој, Он све може. Ако имате вере и планине можете померити у море. Само сумњати не треба, батјушка. Пробај, пробај!"
Архиереј је све појео, а затим се поклонио батћушки. Али баћушка је успео да га заустави и рече му:
"Не треба ти да се клањаш пред убогим Серафимом, ти си архијереј Божији! Имаш велику благодат! Благослови ме грешног и помени!"
Архиереј послуша и устаде. Благословио је  баћушку и само две-три речи рекао:
"Опрости ми, Божији старче: згрешио сам пред тобом! И моли се за мене недостојног и у овом животу и у будућем.
"Слушам, баћушка, слушам. Само ти до смрти моје никоме о овоме не причај, иначе ћеш боловати..."
Гледа архиереј, а жбуна већ нема, а на тањирићу где су биле малине, мало је сока остало. И прсти су му од малине.
Изађе архиереј. Свита га чека. И шта је то, размишља, он тако дуго разговарао са баћушком Серафимом?
А он, гологлав, узео га под руку и води до самих санки.
Архиереј, само што је кренуо, рече: "Велики угодник Божији. Истину су за њега говорили, чудеса прави".
Ништа им није рекао за малину. Само је цео пут ћутао и крстио се, мало-мало, па каже:"Велики, велики угодник!"

А када је баћушка умро, свима је испричао причу о малини.


Источник: Митрополит Вениамин Федченков.
Угодник Божий Серафим. М., 2001 г.

Превод за Поуке.орг - Оливера Г.

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Основни подаци о мени

Читаоци