У спомен оцу Данилу Сисојеву

«Желиш да видиш чудеса - иди у мисионаре...»

Отац Данило Сисојев је свештеник цркве Светог Томе. Повод за наш разговор је отварање Мисионарског центра „Свети Тома“.
- Оче Данило, повод за наш разговор је отварање мисионарског центра. Није тешко предпоставити да је томе претходио рад на припреми. Испричајте нам, молим Вас, како је све почело.

- Ако хоћемо да се сетимо самог почетка, било је то 1993., када сам мисионарио на улицама.  А од августа 1996. званично,  са благословом Светог Патријарха, водим мисионарске  библијске разговоре у Крутицком Патријашијском подворју. Те беседе су у почетку биле предвиђене за пробраћење протестаната, а затим је почело да долази више окултиста и жртава разних  „магова“. А затим сам се бавио мисијом међу муслиманима. Тако је наш центар отворен и за жртве екстрасенса и тоталитарних секти, за младе који желе да се упознају са основама хришћанства и за оне који су друге вере.

- Које циљеве сте поставили себи?

-  Недавно смо осветили стари храм светог апостола Томе. Гради се велики мисионарски храм у славу пропрока Данила у коме ће бити и део са олтаром апостола Томе. Овај део већ и данас ради, чак као посебна црква. Један од наших циљева је преобраћање ка Христу нехришћана, који већином нису руси. Кантемировски реон, где се налази, је реон различитих дијаспора. Осим тога, овде су јако активне секте. Близу цркве налази се велики центар мормона, има и баптиста , адвентиста, сатаниста. А православних до скоро није ни било. Отворили смо школу о основама хришћанства за некрштене. Сваких пет недеља иде циклус за оне који желе да буду крштени  или  да једноставно више сазнају о хришћанству. При цркви ради и Друштво православних позоришта и  своју делатност развија Информационо представништво светог Ахмета.
 У скорије време желимо да покренемо Дан отворених врата: полепићемо по целом реону плакате, да тог и тог дана сви који желе могу доћи у цркву и поставити питање свештенику. Касније бисмо одржавали такав дан једном у три месеца.
Радимо још и са младима – поред нас се налази МИФИ (Московски инжењерско-физички институт). Чудно је, да смо се ми први сетили да одржавамо молитве пред полагање испита. Молитве пред почетак школске године су већ постале традиционалне у свим православним црквама, а испит  – где ћеш напетије време. Али због нечег, студенти су се ограничили на то да покаткад запале свећу. Ми одржавамо молитве пред испит после литургије и позивамо све студенте.

- Зар све то радите сами, оче? Имате ли помоћнике?

- Да, постоји иницијативна група, формирана још у  Крутицком подворју. Ту је и татарска православна општина , која постоји од 2003. године. Проповедаћемо на све начине: на улици, путем Интернета... Желимо да секташима одузмемо оружје.

- Како радите са припадницима дијаспоре? Овде у Кантемировском реону, су например Азербејџанци. Како је могуће ући међу њих, о чему се може разговарати?

- Што се тиче Азербејџанске општине, ништа не могу да кажем, зато што са њима нисам још остварио контакте. Могу много да кажем о татарској дијаспори. Више пута сам беседио у Татрском културном центру, путовао са љима у Казан. Татари су по бројности трећа народност у Русији. Наш рад иде успешно: многи Татари, посебно млади, примају хришћанство. Од 2003. године  држим молитве на татарском језику за преобраћење залуталих.

Наш задатак је  -  срушити преграде, које постоје у културама различитих народа  и сметају им да приме хришћанство. Вест да је Православна Црква  - универзална вера, која позива све народе, још увек је скандалозна.

- Како треба да се понаша са својим вршњацима прави млади мисионар?

-. Мисионар мора прво да започне разговор  о Богу, јер иначе није никакав мисионар. Али, у исто време, мора да трезвено процени своје снаге и знања. Мора да зна одговоре на питања која најчешће постављају његови вршњаци о хришћанству. Треба запамтити, да је најбоља самоодбрана – напад.Никада се не треба стидети да говориш да си у праву а они нису. Није потребно  додворавати се сваком слушаоцу. Али, у исто време, доказивајући своју правду, несмемо понижавати другог човека.  Христос је умро за сваког човека. Треба уважавати човека а не његове заблуде. Мора да постоји одбацивање лажи, а према човеку љубав.

Младима је често тешко да се супротставе против колектива, да постану „црна овца“, али треба имати храбрости. Раније, у мојој младости, издвајати се, не наликовати се другима, сматрало се престижним  и мислим да треба обновити ту традицију. Прави хришћанин мора то да разуме. А ако нема снаге, да је тражи од Господа. Млади мисионар мора да буде спреман на то, да његове речи могу изазвати скандал и неразумевање. Али не треба се тога бојати. Наша се мисија састоји у томе да говоримо непријатне ствари. Да ли сте обратили пажњу  да када читаш Свето Писмо, буде ти тешко у души: та Књига почиње да ти суди. Али то не значи да истину треба скривати.
Сам Господ је рекао – тешко вама када сви људи буду говорили добро о вама.

Још једна грешка која се може десити мисионару је да своју мисију усмери на некакву групу људи. Јављају се мисије за децу, за младе....Када се обраћамо младима на њиховом језику , снисходљиво, фиксирамо их на достигнутом нивоу. А ми треба да их подигнемо на виши, да их подигнемо ка мудрости а не да их остављамо на том нивоу, који су они можда већ прерасли.Чак и са децом,  боље је говорити као са одраслима, него као са децом. Макарјевич, је сећате се, хришћански рекао:  „Не треба се савијати под променљивим светом“. То треба да постане слоган не само мисионара, него и свих православних хришћана.
И наравно, не сме да се престане са молитвама и  одласком у цркву, зато што понекад неправилно схваћено мисионарство толико заокупи човека, да се он престане да се моли и одлази у цркву.

-  Зашто треба обавезно одлазити у цркву сваке недеље?

- Зато што је Господ дао заповед:  „Шест дана посвети себи а седми дан – Господу Богу.“  Он има право да тражи, да му дамо део свог времена као жртву. Друго – морамо да се сећамо Небеског Господа, Небеске домовине.

Ако хоћете, сви ми хришћани смо – терористи. Ми смо чланови побуњеничке армије, која ће подићи устанак против нечастивог. Цркве су – места наших веза. Тамо добијамо наређења од нашег руководства: шифру (Јеванђеље), добијамо окрепљење  (Свето Причешће), добијамо подршку кроз узајамно обраћање. Учимо се разним триковима, како правилно да спроводимо терористичке акције против нечастивог, тј. да чинимо добра дела. Ако агент Царства Небеског не посећује штаб и не долази на састанак са Центром, ризикује да се изгуби, изгуби снагу и погине. Према правилима Цркве, човек који три пута заредом није био недељом у цркви, без оправданог разлога, не може се причестити.

Често они који не посећују цркву, почињу брзо да се умарају. Ако неко мисли да ће се испавати у недељу уместо да присуствује Литургији, ускоро ће схватити да му недељни сан уопште није на радост. Може се појести ован а остати гладан, може се спавати 25 сати, али се осећати неиспавано. Ако ти Господ не да снагу, нигде, ни у чему, нећеш је наћи.

Ако си заљубљен у неког, стално желиш да видиш оног кога волиш. Па тебе не треба заустављати да идеш на састанак. Хрићшанство је саграђено на љубави између Бога и човека.

Још је важно, да не тражиш оправдања ако пропушташ службу у цркви. Извињења ћемо наћи хиљаду, али ће нам од тога само бити горе. Морамо се беспоштедно борити против греха,  лењости. Хришћани су бића  -  другог рода. Постоји  хомо сапиенс, а постоји и  хомо христианус. Хришћани морају да се друже са представницима свог рода.

-Зашто је хришћанин друге природе?

- Хришћанин  –  то је човек плус Божанска сила, која му је дата Крштењем.. А нехришћанин – је једноставно човек, на коме је још порадио нечастиви.
Да ли је Свети Дух или нечастиви у срцу, разлика је, зар не?

- Свако од нас има свој пут у цркву. Али код вас, као мисионара,  сигурно се накупило много успешних прича о преобраћивању људи?

Зашто да идемо далеко – код нас у цркви је Татјана Имрановна, моја блиска помоћница. Прешла је из ислама у окултизам а одале, дотакавши се непријтних ствари које су је уплашиле  - у Православље. Пришла је Христу, испочетка само као Спаситељу. А затим је почела и да се оцрковљава. И што се дубље оцрковљавала, то су се горе односили према њој рођаци. Али, било је чудно – што су се горе одосили према њој, имали су све више проблема. Например, наругали су јој се, поскидали иконе и изгорела им је викендица. Ето вам пример како се Господ за своје брине.

Постоје и примери чудесних исцељења. Једном су код мене дошли родитељи детета, педесетогодишњаци. Једно време су водили дете код разних „екстрасенса“. Као резултат, имало је температуру и до 39 степени, три месеца. Нису могли никако да је спусте. Крстили смо дете, јако свечано, на Литургији. Стајао је једва, јако слаб, али се јако интересовао за све. После смо га причестили, и отишао је кући. Легао је да спава, пробудио се и температура је била 36,6. Одтада није болестан више година.

Често се дешава да све објасним човеку, он се умом сагласи али срцем не прихвата. Помолим се за њега, он се одмах промени. Код мене, после молитви за преообраћење залуталих увек се неколико људи крсти.

Ако желиш да видиш много чудеса – иди у мисионаре или мученике. Кажу, ако хоћеш неког да помажеш миром, прво налиј себи на руку и заблагодари а тек онда другог помажи. Тако је и овде – Ако хоћеш другима да говориш о Сили Божијој, прво је у себи осети.



- Шта бисте пожелели читаоцима часописа „Купина“?

- Желео бих да сва деца разумеју: њихов задатак је  да постану мудраци. Потребно је много читати, тражити одговоре на разна питања, али да при томе не постану горди и надмени, да сачувају у срцу љубав.
А извор премудрости је – Бог.


Додатак:

Црква пророка Данила саграђена је по благослову Његове Светости Патријарха Алексеја II 2003. године, на територији јужног административног округа града Москве. Овај округ је трећи по величини у Москви, био је саграђен у совјетско време  и потпуно  лишен црквеног живота. У појединим реонима, где живи преко 200.000 људи, није било ниједне православне цркве. Посебно су страдали старци и инвалиди, који су били потпуно лишени црквеног живота.
11 новембра 2006., коначно је освећена црква Светог Апостола Томе.

Нова црква је само почетак мисионарске делатности коју је отворио отац Данило. У плану је градња Храма пророка Данила  за око 2.000 верника и комплекса зграда мисионарског центра. Планира се и хуманитарни рад – градња кухиње за сиромашне и прихватилишта за болесне.

Извор: Мисионарски информациони портал
Са оцем Данилом разговарала Олга Курова.
Превела за Поуке.орг са руског Оливера